|
Badnji dan i Božić
 Na
Badnji Dan poste svi ukućani, a trpeza toga dana bi trebala da bude
obilna i svečana. Božićni post počinje 40 dana pre samog Božića i za
njega su vezani mnogi običaji iz pravoslavne i narodne tradicije.
Najvažnija promena u običajnom ciklusu ogleda se u načinu
pripremanja i uzimanja hrane. Ovo su dani posta. U vreme posta se ne
sme jesti mrsna hrana. Pod mrsnom hranom podrazumeva se sva hrana
životinjskog porekla. U ishrani se ne koriste meso, mleko i mlečni
proizvodi, jaja.Najstroži post koji upražnjavaju monasi ne
dozvoljava upotrebu ulja, već se sva jela moraju spremati na vodi.
Ostalim vernicima upotreba ulja kao i biljnog margarina nije
zabranjena. Riba, morska i rečna, je dozvoljena u određene dane.Pravoslavni post ima dve strane: duhovnu i telesnu. Duhovna strana posta ogleda se u uzdržavanju od zlih pomisli i dela, kao i od bilo kakvog sagrešenja. Vreme posta je vreme našeg oproštaja onima koji su nam neko zlo naneli. To je vreme ljubavi, milosrđa i uzdizanja u veri, do čega se stiže svakodnevnim molitvama Telesna strana podrazumeva promenu načina ishrane i potpuno izbegavanje odrđene vrste hrane.U pravoslavlju hrana ima i duhovnu stranu, jer se veruje da se jelom bogosluži, kao što se na bogosluženju jede tj. pričešćuje. Post se završava na Božić. Kod Srba se Božić slavi 7. januara. Pored Srba, starog, julijanskog kalendara pridržavaju se još Rusi i pojedine manje pravoslavne crkvene zajednice i neki manastiri na Svetoj Gori, dok je većina zapadnih hrišćanskih crkava odavno prešla na novi, gregorijanski kalendar i praznik Hristovog rođenja slavi 25. decembra. Božićnja trpeza uvek je svečana i pored mnogobrojnih jela, za koju je zaslužna mašta domaćice i finansijske mogućnosti domaćina, mora imati i obavezna obredna jela koja se samo ovog dana pripremaju. Ta jela su božićna pečenica i česnica. Pečenica je celo mlado prase i to je jedna vrsta žrtve koja se prinosi Bogu i vuče korene iz prethrišćanskog vremena, a pominje se i u starozavetnim knjigama.Česnica je obična bela pogača umešana od pšeničnog brašna. U česnicu se stavlja zlatan novčić i za ručkom se isključivo lomi rukama. Onaj ko u svom parčetu pronađe novčić imaće sreće u toku naredne godine. Česnica spada u hlebne ili beskrv;ne žrtve i njene korene treba tražiti u starozavetnim pričama o prinošenju žrtvi Bogu. Na Badnji dan, rano izjutra, domaćin kuće odlazi po badnjak (hrastić) koji do noći stoji pred kućom u dvorištu, a u stanovima i zgradama u predsoblju. Sa zalaskom sunca, na Badnje veče, badnjak se unosi u kuću, a po podu posipa slama, dok se u stanovima zavežljajčić sa badnjakom i slamom stavlja ispod stola na kome je pripremljena večera. Badnjačka večera je strogo posna. Badnjački kolač ne seče se nožem nego se lomi rukom. Ne sme se pojesti svo jelo i piće, nego se ponešto ostavlja preko noći, na onom mestu na kome se večeralo.O Badnjoj večeri kao i prvog i drugog dana Božića, trpeza se ne diže niti se đubre izbacuje. Na Badnje veče osim pogače umešene bez kvasca, jede se riba pržena na ulju, med, vino i pasulj(obično prebranac), a tu su i orasi, jabuke, kruške, suve šljive, urme, suvo voće, badem i lešnici. Položajnik je prva osoba koja na Božićno jutro uđe u kuću i on po verovanju donosi sreću u kuću. Zato se za Položajnika obično uzima dete, ali on može biti i odrastao čovek. On ukućane pozdravlja sa: "Hristos se rodi!" i "Srećan Božić!", na šta mu ukućani odgovaraju: "Vaistinu se rodi!" i "I tebi sreću da Bog da!". Na Božić ujutro domaćica sprema česnicu(u koju stavlja novčić) i Božićni kolač. Božićni ručak počinje pošto se domaćin vrati iz crkve i svim ukućanima čestita Božić, kao i oni njemu. Ručak počinje tako što se domaćin prekrsti, zapali Božićnu sveću, okadi trpezu, pročita Očenaš i prereže Božićni kolač. Onda uzima česnicu, podigne je u vis, okrene je u krug tri puta, prelomi preko sredine i svakom za stolom odlomi po jedno parče. Pečeno prase ili Božićna pečenica najčešće je jelo na trpezi. Od nje se na Božić ne jede glava i plećka, veće se one čuvaju za Novu godinu (Mali Božić, kako se ovaj praznik u narodu često naziva). Božić je veseo praznik, pun radosti i ljubavi među ukućanima. www.srbijazemljaheroja.com |