BOŽIĆ JE DAN RADOSTI I BLAGOSTI

Bogme, bilo je vremena kad su mi se dešavale i tri četiri radosti u jednoj godini, pogotovo kad su mi se rađali unuci i unuke; dešavalo mi se i da rodi šljiva da je pokupiti ne možemo; jedne godine srce mi umal' ne puče od sreće kad sam pročitao u novinama kako je moj brat proglašen za najboljeg lekara; pa jedne godine sam ja proglašen za najvećeg proizvođača mleka u užičkom kraju; a jedne godine je ovde, sa nama, u kući, za božićne praznike bio onaj poznati novinar "Duge", Dragoljub Golubović zvani Pižon, pa je napisao kako je slavio sa nama, pa smo posle svi mi u kući čitali njegovu reportažu i plakali od sreće... Sve su to moje velike radosti, a meni se, nekako, srce najviše napuni za božićnim ručkom, kad svi moji sednu za astal, a ja ustanem i podignem čašu...
Kako bi to rekao... Božić je radost. I u oku, i u srcu. Ko ne bi bio radostan kad na badnje veče bacimo onu slamu po patosu, pa naložimo vatru, pa donesemo ćebad i onako, svi, i mi stari, i moja deca, i moji unuci, i snaje, prilegnemo na onoj slami, pa se nasmejemo, a vatra pucketa...
Otkako znam za sebe u mojoj kući Božić se slavio kao najmiliji dan. I uvek je, što se tiče običaja koji prate i Badnji dan i Božić, bilo isto. I biće.
Uoči Badnjeg dana se kolje prase, a onda, na Badnji dan, ustaje se zorom i puškama, ili prangijama, objavljuje odlazak u šumu, po badnjak. Onaj ko nosi sikiru i seče badnjak, stavlja na ruke vunene rukavice, a u rukavice malo žita. Kad priđe badnjaku, okrene se ka istoku, prekrsti se, kaže - "dobro jutro veselniče" - i onda oseče badnjak. Prilikom sečenja badnjaka pazi se da se on pri padu ne zaustavi na drugom drveću - da se ne bi sreća kuće zaustavila. Prva ljuska, prva grančica i badnjak donose se kući. LJuska se daje domaćici da je stavi pod karlicu, da se na mleku uhvati kajmak debeo kao ljuska, grančica se stavlja na prozor od ostave, a badnjak se prisloni uz kuću kod ulaznih vrata.
Ja sam nekad išao za badnjak u šumu, uz pradedu Pauna, pa sam išao uz dedu, pa uz oca, pa sam ja stavio rukavice na ruke, a moj sin Dragan je krenuo da me prati... To je ta sreća, to kad na badnje jutro čovek zakorači u sneg i šumu, a za njim idu sin ili unuk...
Nego, dalje, kad mine Badnji dan, domaćin unosi badnjak u kuću. Prelazeći desnom nogom preko praga, domaćin pozdravlja ukućane rečima - srećno vam badnje veče, a oni mu odgovaraju - Bog ti dobro dao i sreće imao. Posle badnjaka u kuću se unosi slama po istom obredu. Onoga ko unosi slamu domaćica zasipa žitom, on spušta slamu na patos i imitira kvocanje kvočke - kvo, kvo, kvo - a deca čupkaju slamu i imitiraju piliće - pijuu, piju pi... Utom majke i babe bacaju na slamu poklone za decu... Slama se rastura po celoj kući i ukućani to veče spavaju na slami. Posle unošenja badnjaka i slame u kuću počinje badnjačka večera. Domaćin se prekrsti, zapali sveću i okadi celu kuću tamjanom.
Večera je posna, ali bogata... Pred spavanje, svi se ukućani izuvaju istovremeno i bacaju obuću preko sebe - da bi usevi podjednako nicali, da bi se pilići istovremeno izlegli i da bi se ovce istovremeno ojagnjile.
Kod mene u kući uvek se znalo ko je domaćin u kući. Ako u kući nema domaćina, ako se ukućani prepiru za to priznanje, onda je zlo. Kod mene u kući domaćin je uvek bio najstariji ukućanin. Kod mene u kući uvek je vladala sloga. Zbog toga smo, sigurno, ja i moja dva brata gradili zajedno kuće, kupovali zajedno imanja, uvek se veselili zajedno, a jednom je neka novinarka iz Novog Sada napisala da smo nas trojica najsložnija braća u Srbiji...
Na Badnji dan se još peče prase, žene u kući mese razne božićne kolače, a dok su badnjačari još u šumi iz kuće se posakrivaju tronožne stolice, da stoka ne hramlje...
Od ranog božićnog jutra, pa sve do Krstovdana, pozdravljamo se sa "Hristos se rodi", a na pozdrav odgovaramo "Vaistinu se rodi". Na Božić, ujutro, domaćica sprema česnicu u koju zamesi i novčić i još neku stvarčicu i božićni kolač. Božićni ručak počinje pošto se domaćin vrati iz crkve i svim ukućanima čestita Božić, kao i oni njemu. Ručak počinje tako što se domaćin prekrsti, zapali božićnu sveću, okadi trpezu, pročita Očenaš i prereže božićni kolač. Onda uzima česnicu, podigne je uvis, i zajedno sa položajnikom okreću je tri puta u krug s leva na desno i prelome na pola, na isti način kao što se lomi slavski kolač.
Posle toga na sto stiže pečenica. Za vreme ručka domaćin sa čašom vina nekoliko puta nazdravlja svojim ukućanima, a ovi mu odgovaraju na zdravicu. Na stolu ima svega i svačega, a pored stola ima smeha, pesme, lepe priče... Posle ručka valja sve početi...
Radujem se Božiću, a voleo bih i kad bi se ovaj moj narod, i u Srbiji, i onaj tamo, u daljini i tuđini malo više radovao i smejao. Dosta smo, vala, bili tužni i pogrbljeni. Čini se da će na Badnji dan biti oblačine. Znači - biće rodna godina!
Hristos se rodi!

ARHIVA